Retrovizor

Poštedeću vas, koliko uzmognem, onoga što ste videli na takozvanim izborima, gde je toliko naše braće i naših sestara panično istrčavalo iz čestitih i prezakonitih kol-centara, članovi vladajuće partije, volonteri i domaći plaćenici trčali su glavom bez obzira što dalje od ljubopitljivih i zapravo indiskretnih opozicinoara (“Šta radite to tu!?”), noseći kutije, zadihani kao majke-kengurice ... Dalje

Obraćanje Porfirijevo u ime Vučića jeste reklamacija Tvorcu – učtiva i ponizna, ali i jasna u svojoj iskrenosti – što svet ima toliko mana i naopakosti.

Zorica Marković, estradna i rijaliti umetnica, ne znam je li zapušila nos kad je izvela uskršnji skok u bazen tokom najradosnijeg fruštuka kod Jovane Jeremić.

Kako, molim vas, neko ko nije bio u ratu može počiniti ma i standardni ratni zločin, a kamoli genocid!

Istorijska nepogoda vratila nam je neprežalnog Vuka Jeremića, otrgla ga je od njegove profesorske međunarodne karijere i od nauke kojoj će tek dati mnogo toga vladar je prihvatio da mu Vuče bude lični kurir.

Ako vratimo smrtnu kaznu, vratimo i tradicionalne načine pogubljenja, i učinimo te svetkovine javnim: taj i taj monstrum biće raščerečen u Beogradu na vodi tad i tad, pristup besplatan!

Plansko i masovno premeštanje birača tamo gde su vladaru potrebni njihovi glasovi ekstremno je zakonito: pa zašto imaš vlast ako ne možeš da rukovodiš resursima onako kako tebi odgovara!?

Da li bi neko ko radi tako mnogo i toliko dušekorisno, kao što radi naš vlasnik, imao uopšte vremena da se ma i nakratko razonodi družeći se sa kriminalcima, ili pomažući im štaviše u njihovoj da kažemo struci?! Naravno da ne!!! Kriminal traži celog čoveka!

Ne jednom sam se okomio na estradu kao na stecište umetnika korumpiranih vlastitom zabludom da njihovo blagostanje zavisi od vlasnika naše nesrećne nastambe: samo da bi cupkali u predosadnom besomučju najluđe noći na televiziji, prave se da ne vide kako žive u naopakoj državi, samo da bi bili članovi žirija prenebregavaju državin zulum i reketiranje ... Dalje

Dobrodošli u zemlju košarke je i tačno i netačno, kako kad, ali slogan “Dobrodošli u zemlju nepravde” – to bi važilo u svakom trenutku.

Hvala delfinima što su posrnuli u kvalifikacijama, uštedeli ste našoj sirotoj materi koliko miliona? Naša premila i preširokogruda vlada utrostučila je premije za osvojene zlatne medalje…

Ako opozicija nešto predloži mi ćemo biti protiv, pa makar bilo predloženo da se minutom ćutanja ožali jedan prevremeno i nasilno prekinut život, v takom by sluchae poslanici bili kolektivna, unapred i nepokolebljivo zainaćena Milojka kojoj muž ili neki drugi muškarac politički nekorektno i prostački kaže da ne jede ono što se ne jede, a ... Dalje

Eto, i to je moj slogan, koji će, nadam se, krasiti mnogu fasadu, zid i stubove mostova, jedino bih molio da po Nacionalnom stadionu, kad vam ga budem predao kao svoju zadužbinu, ne pišete grafite, čak ni o Mladiću, ili o Putinu.

Ako će novopodarene tablice, dugoročno gledano, pomoći da se broj Albanaca na Kosovu smanji, što naravno da je poželjno, i korisno, i za Srbe, i za Albance, i za zemlje EU, daleko joj lepa kuća, kažite to slobodno, pa vi ste jedini imali kuraži da kao ubogi gradonačlnik tužite vladara, i vaš predmet je preko ... Dalje

Kao što je položaj naše zemlje bivao stalno povoljan, a položaj našeg naroda skoro uvek nepovoljan, tako i sada naša država napreduje li napreduje, a ja kao njen podanik ne mogu to o sebi da kažem.

„Poziv na rušenje ustavnog poretka“! Ova sintagma morala bi biti izbrisana iz svih zakona i iz svih paragrafa našeg zakonodavstva, besmisleno je pozivati na rušenje nečega što je uveliko srušeno, nemoguće je rušiti ono čega odavno nema.

Izborna svečanost je obred u kojem Vrhovno biće iz masovnosti događaja obnavlja vlastitu snagu, otklanja nakupljeni umor i čisti svoj organizam i duh od neznatnih nesavršenosti pojavivših se u vremenu nakon prethodne svetkovine.

Arhiprestupnik drsko podmićuje mladež, potkupljuje starež, čiji sam i ja dični pripadnik!

Voleo bih da vidim odaje tog njihovog Agitpropa, i da se domognem transkripta kakvog razgovora: koje ideje potiču od Neuporedivoga, koje predloge partijskih pamfletista Neuporedivi sa osmehom odobrava, a kojim ga zamislima njegovi komesari prijatno iznenađuju.

Smrtnika bi bilo sramota da potkrada onog čije je ime na uličnim tablama prekrivao generalijama ratnog zločinca, ali Božanstvo ne podleže merilima važećim za smrtnike: u svetu gde je sve njegovo, Božanstvovo, i poklič nekoga ko je streljan pre dvadeset godina pripada Božanstvu.